Биолошка кухињица

У шестом разреду на часовима биологије ученици су у току марта учили о бактеријама, алгама и гљивама. Овај пут ученици су своје знање требали провјерити на мало другачији начин,тачније у кухињи.

Задатак 1. – Направи сам свој јогурт

Биолошка кухињица

„ Научили смо да се млијечне бактерије хране млијечним шећером, и то само на температури  од 37 до 40 степени. То знање смо искористили и направили шољу јогурта.  Прво смо прокували млијеко (на тај начин смо убили све бактерије), затим смо га сипали у шољу и оставили да се прохлади. Потом смо у млијеко додали кашику јогурта (тако смо убацили нове бактерије) и добро промјешали. Након пар сати на собној температури млијеко се претворило у јогурт,јер  приликом ферментације млијечни шећер (лактоза) се претворио у млијечну киселину. „

Задатак 2.- Направи кифлице и почасти другаре

Биолошка кухињица

„Према рецепту који смо добили од наставнице биологије Весне Ћирић, направили смо слатке и слане кифлице. Потребан материјал било нам је брашно, суви квасац, млијеко, со, шећер, сир и џем за филовање.Направили смо тијесто,потом лоптице које смо растањили, нафиловали и обликовали у кифлице. Кифлице су још прије печења почеле „расти“. То се догађа зато што смо у тијесто ставили квасац. Квасци су једноћелијске гљиве. Разлажући шећер, квасци изазивају алкохолно врење, то јест стварају алкохол и угљен-диоксид. Угљен-диоксид ствара мјехуриће и тијесто нараста.“

Ученици су веома добро урадили домаћи задатак. Одушевљење нису крили ни другари који су пробали кифлице, као и стручна служба школе и директор. На часу су ученици поред дегустације кифлица имали прилику микроскопирати квасце и  буђи, као и посматрати шта се дешава када квасац ставимо у  топлу воду са шећером.

Биолошка кухињица

Кад будеш следећи пут јео кифлице,сјети се да је за њих заслужно нешто са чим си се сусрео у књизи биологије. Тијесто је нарасло и постало меко због квасца, јогурт од млијека су направиле бактерије,а пекмез је сачувао свјежину воћа јер је пастеризован. Радећи ове експерименте ученици су открили многе тајне и упознали се с дивним невидљивим свијетом микроорганизама.

Идемо даље!

Настављамо са планом активности наше школе у оквиру акције ,,Чистији Лакташи за све нас“. И данас смо били вриједни!

 

Обиљежавање Међународног дана вода

Поводом обиљежавања Међународног дана вода (22. март) у нашој школи је организован низ активности. Чланови секција, Млади хемичари и Млади биолози су 20. марта на холу школе поставили пано о киселим кишама и кружењу воде у природи.

22. марта је на холу школе одржано предавање и приказана је презентација о водама. Предавању су присуствовали ученици шестих разреда, неколико наставника као и директор школе, помоћник директора и школски психолог. Ученици Сњежана Кокеза (81), Давид Балта (62), Сергеј Гајић (62) и Тања Кнежевић (64) су присутнима представили важност и значај воде за живи свијет као и њено кружење у природи. Ученици су на сликовит начин представили настајање и утицај киселих киша на животну средину. Давид Балта (62)  и Сергеј Гајић (62) су за крај предавања извели хемијски експеримент утицаја сирћетне киселине на школску креду (калцијум-карбонат) и на тај начин приказали како киселе кише дјелују на споменике.  Ученица Тања Кнежевић (64) је објаснила значење симбола за рециклажу.

Наставнице Весна Ћирић и Свјетлана Дејановић похваљују горе наведене ученике као и ученице које су помагале при изради паноа Кружење воде у природи.

„ Да нема воде, не би било ни нас. Чувајмо је,она је наш спас !“

Чистији Лакташи за све нас

План активности наше школе у оквиру акције ,,Чистији Лакташи за све нас“ од 18. до 24. марта 2019. године.

Циљ је васпитати, усмјерити и показати дјеци, ученицима значај очувања животне средине у којој одрастају, створити навику  културног понашања и развити осјећај за  лијепо и уредно.

  1. Понедјељак, 18. март 2019. године – садња бора( активност еколошко-биолошке секције)
  2. Уторак и сриједа, 19. и  20. март 2019. године – цртање еколошких знакова на часовима ликовне културе у 2, 3, 4. и 5. разреду,
  3. Четвртак, 21. март 2019. године – поставка изложбе у холу школе, презентација о значају здраве и чисте средине и презентација о  Свјетском дану вода, 22. марту
  4. Четвртак, 21. март 2019. године – наступ оркестра школе поводoм почетка прољећа и акције уређења околине
  5. Петак, 22. март 2019. године – прикупљање и чишћење простора око школе у Трну и Гламочанима, простора испред и око Мјесне заједнице и Амбуланте у Трну, дуж Доситејеве улице до моста на Врбасу и Улице цара Душана на простору око аутобуских стајалишта.

Акцију ће извести ученици од петог до деветог разреда са разредницима у времену од 11 до 12 часова и од 17 до 18 часова.

Невидљиви свијет хемије и биологије

 

 

Материја је све што нас окружује и ми сами, то је дефиниција која нас увијек подсјећа на прве часове хемије, али понекад је тешко замислити како изгледају најситнији и градивни дјелићи те материје. Сви знамо да у нашем организму има липида, угљених хидрата, масти, протеина, неких киселина и осталих једињења чудних и компликованих назива, али ријетки се интересују од чега се састоје ти дјелићи који чине једну цјелину. Шта настаје када се атоми водоника, кисеоника, угљеника и азота удруже у дугачке ланце које активирају и покрећу различити ензими и хормони. Када се споји хемија и биологија многе ствари постају јасније.

Неки се интересују да сазнају како изгледају вируси, како је могуће да с

у они на граници између живе и неживе природе, да лутају ваздухом док у свом тијелу носе „успаваног путника“ (ДНК/РНК) и да постају живи тек када уђу у

ћелију биљке, животиње или човјека гдје испуштањем свог генетског материјала преузимају потпуну контролу над ћелијом

домаћина.

Како изгледају атоми и вируси када их дјечија машта замисли, а вриједне и креативне руке  направе могли смо да видимо ових дана на холу наше школе.

Ученици шестог и осмог разреда су уз помоћ наставнице хемије, Свјетлане Дејановић и наставнице биологије, Весне Ћирић направили моделе атома и вируса. Усвојена знања из теорије о грађи атома, распореду електрона, протона и неутрона као и о разноврсном и невјероватном свијету вируса ученици су успјели да представе помоћу пластелина, жице, новогодишњих куглица, дрвета, перли и старих сијалица.

Ученички радови су изложени у холу школе у последњој седмици фебруара, а почетком марта ученици су имали прилику да изаберу  најбоље моделе атома и вируса. Наставнице похваљују све учеснике изложбе за њихово знање, труд, залагање и маштовитост.