Ј У Б И Л Е Ј
Деведесет наших година
1930 -2020.
Драга дјецо, уважене колеге, цијењени родитељи, поштовани бивши ученици и радници школе,
и ви, знани и не знани пријатељи дјеце и наше школе,
Ове године, иако за нас јубиларне, нећемо бити заједно у школи, учионици, дворишту…и тек сад видимо, колико недостајемо једни другима. Иако се дружимо и учимо помоћу савремених технологија, једноставно није то то, сви с нестрпљењем чекамо дан када ћемо опет бити у нама драгом окружењу, нашој школи, учионици, сали. Очекујемо тренутак када ће се око нас чути смијех и граја раздраганих ученика и ведрих и расположених наставника и учитеља. Одлучили смо, а знамо сигурно да ћете нас подржати, да упркос пандемији, обиљижимо 90 година постојања и рада школе у Трну, тако што ћемо се присјетити и подсјетити.
Није једноставно, а ни лако, у неколико реченица описати живот дуг 90 година. Ми имамо част, али и обавезу да се ријечима вратимо на почетак и пратимо трајање школе у нашем Трну. У протеклих 90 година настале су и нестале државе, промијенила су се друштвена уређења, измијенило више идеологија, десили су се ратови и миграције. Човјечанство је од опанака и плуга напредовало до компјутера, мобилног телефона и робота.
У Трну је у септембру 1930. године почела са радом четвороразредна Народна школа. Одлуку је донијела Краљевска банска управа Врбаске бановине на иницијативу групе грађана, на челу са бањалучким судијом Ћумрукчићем. Захваљујући добровољним прилозима мјештана и помоћи Бановине саграђена је зграда са једном учионицом и опремљена школским намјештајем. Те давне 1930. године у школске клупе, у једно одјељење, сјело је 80 ученика и један учитељ.
Исте године фудбалска репрезентација Југославије је на првом Свјетском првенству у фудбалу, у Монтевидеу, заузела треће мјесто.
Од 1942. до 1945. године школа није радила. Други свјетски рат је завршен1945. године, и школу у Трну, исте године, похађа 145 ученика и са њима ради један учитељ. Осморазредна школа почела је са радом школске 1959/60. године, бројала је 286 ученика од првог до седмог разреда и имала 17 запослених учитеља и наставника. Само годину дана касније Јуриј Гагарин је први човјек у свемиру.
Од 1964. године школа носи назив ОШ ,,Моша Пијаде“. Године 1969. земљотрес је разрушио школу и пратеће објекте. Настава је извођена у отежаним условима, у жељезничким вагонима и баракама. Те, сада већ далеке, 1969. године људи су стигли на Мјесец.
Нова школска зграда, ова у којој се ми данас налазимо, отворена је у јануару 1972. године, 2003. године дограђене су двије нове учионице, да би 2008. и 2010. школа била проширена за још двије учионице. Тежак период, у раду школе, био је период од 1992. до 1995. године у вријеме Одбрамбено – отаџбинског рата.
Од децембра 1994. године школа носи назив ОШ ,, Десанка Максимовић “.
Од септембра 2003. године уведено је деветогодишње школовање, и тада су уписане двије генерације дјеце, у први и у други разред. На крају школске године, (августа, 2004. године) укупан број ученика био је 1191 (највећи број ученика у историји школе).
Данас школу похађа 1017 ученика, заједно са ПО Гламочани ( 48 ученика ). Ученици су распоређени у 44 одјељења, наставу изводи 66 учитеља, наставника и професора. Данас је у школи запослено укупно 95 радника.
Највећи број ученика је из Трна, затим из Гламочана, Јаблана, Шушњара и Буковице, неколицина ученика долази из Пријечана и Великог Блашка.
На основу података из матичних књига ученика и радника, школу у Трну, закључно са овом школском годином, похађало је 12 511 ученика. Од оснивања до данас у школи је радило 386 радника. Осим школе у Трну, данас, ради и школа у Гламочанима као ПО Централне школе у Трну. Средином прошлог вијека, као четвороразредне, радиле су и школе у Јаблану, Шушњарима и Буковици.
Током свих ових година било је много бурних, тешких, необичних, али много више лијепих и успјешних дана и година. Школске клупе памте много ђака и њихове прве успјехе, безброј осмјеха остало је у школском дворишту, о првим симпатијама да и не говоримо. Изњедрила је ова школа много успјешних, много вриједних, поштених и хуманих људи. Многи су данас поштовани професори, љекари, правници, привредници, мајстори, земљорадници…многи су далеко од Трна, али много је и оних који су и данас са нама као родитељи или као баке и дједови наших ученика.
Свих ових година, школа из Трна била је препознатљива по раду и успјешности, по ученицима и наставницима који су радили и раде у њој, по иновативности и спремности на сарадњу.
За свој рад добили смо више признања, издвојићемо само: „Плакету општине Лакташи“ за посебан допринос развоју Општине у области основног образовања која нам је додијељена 2010. године у поводу Дана општине Лакташи, Признање за најдемократичнију школу у БиХ, а Републички педагошки завод је у мају 2019. године, рад школе оцијенио оцјеном ОДЛИЧАН.
Имамо јасну визију наше школе, да будемо синоним за школу са вишим стандардима у раду, да будемо школа у коју ученици долазе и одлазе са радошћу и осмјехом на лицу, да запослене у нашој школи красе људске врлине, стручност, креативност и тимски рад.
Срећни смо што најљепше тренутке среће и поноса дијелимо са вама, са садашњим ученицима и радницима школе, али исто тако и са људима који су одрастали и школовали се, као и онима који су у протеклим деценијама васпитавали и образовали или радили неки други посао у нашој школи.
Сви ми, бивши и садашњи, дио смо школе у Трну.
За нас је школа у Трну свако наше дијете – наш ученик, сваки наш радник, наш пензионер и родитељ.
Увјерени смо да ће још многе генерације ,,својим тренуцима“ допринијети дугом трајању наше школе.
Срећан нам јубилеј!
Ми, из наше школе у Трну!
