Упознајте Трн

Географски положај насеља Трн

Насеље Трн се налази у сјеверном дјелу Републике Српске, између градских насеља Бањ е Луке и Лакташа. Непосредно се наслања на Бањалучку општину (од центра града удаљен је око 8 км ), док је од Лакташа удаљено око 10 км . Административно, од 1957. године, припада општини Лакташи, а по физиономским карактеристикама и функцијама приградско је насеље Бања л уке. Природно чини вез између Бањалучке котлине на југу и Лијевче поља на сјеверу.
Насеље Трн смјештено је у југозападном дјелу општине Лакташи и заједно са Лакташима и Александровцем чини главну осовину насеобинског система у општини. На југу и југозападу насеље Трн граничи са Бањалучким приградским насељем Залужани, на југоистоку са насељем Пријечани, на истоку са сеоским насељима Слатина и Шушњари, на сјеверу, сјеверозападу и западу са сеоским насељима Гламочани, Јаблан и Буковица. Природно је подјељен на двије просторне цјелине чија граница иде током ријеке Врбас, које се разликују по величини и рељефу: прва је већа, рељефно равна алувијална тераса, простире се западно од Врбаса и обухвата око 5,5 квадратних километара или 65% од укупне површине насеља, а друга је брежуљкаста, обухвата око 3 квадратна километра или 35% од укупне површине насеља и налази се источно, на десној обали Врбаса.
Трн се налази на ободу панонске низије. Рељеф је претежно равничарски, с десне обале Врбаса је брежуљкасти. Налази се у појасу умјерено-континенталне климе. Кроз Трн протиче Врбас и ријечице Ступчевица и Буковица . У југозападном дијелу налази се Трнско језеро.
Пружа се правцем југ-сјевер у дужини око 3 500 метара, највећа ширина је око 3 000 метара, најужи је на сјеверу, око 220 метара. Просјечна надморска висина је 135м. Површина терасне равни има благи нагиб према сјевероистоку (на југу 136м, на сјеверу 134м), те захвата површину од око 8,5 квадратних километара, на којој живи 5 300 становника, просјечне густине насељености од око 600 становника на километар квадратни.
Трн (површина од око 6 км 2 ) заједно са селима Буковица (површина око 9 км 2 ), Гламочани (површина од око 10 км 2 ), Јаблан (површина од око 14 км 2 ) и Шушњари (површина од око 9 км 2 ) чини мјесну заједницу управо са сједиштем у Трну. Укупна површина МЗ Трн је око 48 км 2  (око 12% територије Општине Лакташи), и броји  11 744 становника (око 32% од укупног броја становника Општине Лакташи), од тога само насеље Трн има 6023 становника.(Подаци по попису становништва у БиХ из 2013. године)
Насеље Трн има повољан локално-географски положај, а најзначајнији фактори су: близина великог нодално-функционалног и потрошачког центра, важни саобраћајно-комуникацијски правци (полуаутопут Бања Лука-Клашнице, регионални пут Бања Лука-Градишка, локални пут Бања Лука-Крчмарице-Трн-Клашнице), близина аеродрома (удаљеност око 12 км), близина Лијевче поља.

Историјско-географски преглед развоја Трна

Најстарији (праисторијски) период

Овај низијски простор, пресјечен долином Врбаса, пружао је веома повољне услове за насељавање (повољан географски положај, плодна равница, повољна клима, вода, шума, дивљач), те је био насељен од најстаријег периода људског постојања.
Подручје сјеверне Републике Српске показује густу насељеност од најстарије фазе у развоју људских заједница, старијег каменог доба или палеолита, чији почеци сежу до око 150 000 година п.н.е.
Трагови средњег каменог доба или мезолита нису до сада пронађени на овом простору.
На додирној линијиса насељем Трн, у селу Шушњари, на брду Градина, откривено је насеље из касног бронзаног доба и првих почетака жељезног доба (1 100-800 година п.н.е.), које је формирано у неколико нивоа.
У насељу Трн, на простору званом Џамијетина, наишло се, приликом ископа шљунка, на остатке керамичких посуда, кашичица и жељезних предмета.

Римско доба

У овом дијелу Римског царства, створене су двије провинције Панонија и Далмација. Подручје Лакташа, а тиме и насеља Трна било је на самој граници поменутих провинција. Према познатим документима, Трн је спадао у провинцију Панонију, тачније био је на западној страни Врбаса у Панонију И , док су предјели на десној обали Врбаса били су у Панонији ИИ.
На данашњем мјесту насељу Трна налазило се насеље по имену АД ЛАДИОС , које је било на важној магистралној саобраћајници САЛОНЕ ( Салона ) – СЕРВИТИУМА ( Градишка ) . Трагови АД ЛАДИОС А (зидине, оружје, накит, новац) откривени су на читавом подручју Трна, на локалитету Џамијетина и по околним ораницама и ближе старој цести.

Средњовјековно доба

До почетка  9 – ог вијека простор је припадао српским земљама, затим био у склопу хрватске државе, а од  12 – ог вијека, под влашћу Угарске, док је у  11 – ом вијеку овај крај познат је као жупа Врбас.

Турска владавина

До 1538. године Турци су заузели сав простор од Јајца и Бања Луке до Саве и уклопили га у оквире своје административне подјеле.  Освојене области претворили су у нахије. Тако се први пут 1540. године помиње Кобашки кадилук у чији је састав ушло и подручје данашње лакташке општине (па и насеље Трна).
Око 1800. године неки становници су се повратили. Некадашње насеље било је обрасло трњинама, тако да је изгледало као трновито поље. По предању од тада ово насеље носи назив Трн.

Развој у 19. и 20. вијеку

Подручје Трна и његове шире околине било је вјековима изложено ратовима (између Турске, Угарске и Аустрије), епидемијама и другим непогодама, зато су честа мигрирања становништва била уобичајена.
По окупацији Аустроугарске 1878. године, насеље Трн је насељавало углавном, хрватско становништво, неколико муслиманских породица и, на десној обали Врбаса неколико српских породица. Становништво, које је ту затекла аустроугарска окупација, насељавало се у више махова у току и послије ратова које је Турска водила са Аустријом током и у 17. и 18. вијеку. Познато је да су на миграције становништва највише утицала Турска освајања. Мотиви тих миграција били су разноврсни, али је основни и најдубљи узрок био исти: тешка, трагична људска патња. Са аустроугарском доселило се и неколико Словенаца, Италијана и Украјинаца.
Насеље Трн је у протеклих 50 година доживјело потпуни преображај по броју становника, националном саставу, образовној структури, занимању људи и привредној дјелатности.
Данас је Трн типично цестовно(друмско) насеље. Препознатлљив је по објектима за продају робе на велико, по занатским и трговинским радњама.